O Agendi 2030
Transformacija našeg sveta: Agenda 2030 za održivi razvoj
Održivi razvoj je model razvoja društva (bez obzira na to da li se posmatra globalno i važi za sve države na svetu ili lokalno, na nivou neke mikrozajednice kao što je grad ili opština) koji podrazumeva ekonomski napredak koji ne ugrožava životnu sredinu i koji podstiče jednakost među ljudima, uzima u obzir jednakost polova, radna prava, zdravlje i blagostanje ljudi i tako dalje. Na primer, održivi razvoj ne dozvoljava ostvarivanje ekonomske koristi ako će ona uticati na zagađenje vazduha ili vodenih tokova, odnosno bilo kog segmenta životne sredine. Ili, recimo, ako neka kompanija želi održivo da posluje, ona treba da vodi računa o poštovanju radnih prava i transparentnom upravljanju.
Kada je istekla Milenijumska deklaracija (za koju kažemo da je prethodnica Agende 2030), bio je potreban novi dokument na globalnom nivou koji će odrediti globalni pravac razvoja i definisati kako želimo da svet izgleda u narednih 15 godina, odnosno do 2030. godine. Tako je, na osnovu naučenih lekcija od svoje prethodnice, Milenijumske deklaracije, nastala nova strategija za održivi razvoj – Agenda za održivi razvoj do 2030. godine. Agenda 2030 dugo je i pažljivo pripremana kroz sveobuhvatan konsultativni proces o ključnim razvojnim prioritetima za period 2015–2030. godine koji se zvao Svet kakav želim. U procesu je učestvovalo preko 250.000 građana širom sveta, a među državama koje su učestvovale bila je i Srbija. U svrhu što celovitijeg sagledavanja problemā i potreba, u konsultacijama su učestvovale različite grupe stanovništva, među kojima su bili i nezaposleni, radnici, sindikati, novinari, mladi, osobe s invaliditetom, stariji, žene, Romi, osobe koje žive u udaljenim seoskim sredinama, LGBT lica, raseljena lica i tako dalje.
Ključna razlika između Milenijumske deklaracije i Agende 2030 ogleda se u tome što je prva bila usmerena na zemlje u razvoju i imala je manji broj ciljeva, samo osam, dok se potonja odnosi na sve zemlje sveta i sadrži čak 17 ciljeva održivog razvoja. Osnovna odlika Agende 2030 je inkluzivnost, koja se ogleda u činjenici da strategija obuhvata sve države, zajednice i pojedince, te ističe da su svi podjednako važni na putu dostizanja održivog razvoja. Tako je nastao jedan od krovnih principa Agende 2030, poznatiji kao Leave No One Behind, odnosno, ne izostaviti nikoga iz razvoja. Taj princip u praksi znači da je neophodno da uključimo sve relevantne i zainteresovane strane u procese donošenja odluka i sprovođenje ciljeva održivog razvoja.
Agenda 2030 sastoji se od 17 ciljeva održivog razvoja, koji su podeljeni u tri ključne dimenzije: ekonomsku, socijalnu i dimenziju zaštite životne sredine. Važno je napomenuti da je suština održivog razvoja u tome da su svi ciljevi međuzavisni i podjednako važni, te da jedan cilj nije moguće u potpunosti ostvariti bez ostvarivanja ostalih ciljeva.
Svaki cilj održivog razvoja posvećen je jednom opštem globalnom izazovu i podeljen je na više potciljeva kojima se preciznije postavljaju dometi radi rešavanja problema. Na primer, cilj održivog razvoja broj 6: Čista voda i sanitarni uslovi, sadrži osam potciljeva, koji se, između ostalog, odnose na obezbeđivanje pristupa pijaćoj vodi, sanitarnim i higijenskim uslovima za sve, efikasno korišćenje vode, smanjenje zagađenja vode, očuvanje prirodnih staništa vezanih za vodu i drugo. Agenda 2030 sadrži ukupno 169 potciljeva.
Kako bi se omogućilo praćenje napretka u ostvarivanju postavljenih ciljeva održivog razvoja, razvijeni su i indikatori, odnosno pokazatelji napretka. Agenda 2030 sadrži ukupno 247 indikatora, a svaki potcilj ima najmanje jedan indikator. Na primer, ako posmatramo potcilj koji se odnosi na pijaću vodu (potcilj 6.1: Do 2030. postići univerzalan i jednak pristup bezbednoj i priuštivoj pijaćoj vodi za sve), napredak u ovoj oblasti na nivou države možemo meriti pomoću pokazatelja koji će nam reći koji procenat stanovništva Srbije koristi pijaću vodu iz sistema kojima se bezbedno upravlja (pokazatelj 6.1.1: Udeo stanovništva koje koristi pijaću vodu iz sistema kojima se bezbedno upravlja).
Izveštavanje o sprovođenju Agende je važno da bi se utvrdila uspešnost u njenom ostvarivanju i nivo dostizanja ciljeva održivog razvoja. U tu svrhu, države podnose Ujedinjenim nacijama izveštaje o sprovođenju Agende 2030 na nacionalnom nivou, ali to izveštavanje nije obavezno. Neke države ipak izrađuju dobrovoljne nacionalne izveštaje (engl. Voluntary national reports – VNR). Prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj Republike Srbije o sprovođenju Agende 2030 za održivi razvoj naša zemlja je predstavila zajedno s još 47 država na konferenciji u sedištu UN u Njujorku 2019. godine. Dokument navodi faktore koji su pozitivno uticali na ispunjenje ciljeva održivog razvoja, ali identifikuje i izazove i poteškoće koje otežavaju dostizanje ciljeva i ostvarivanje napretka.