COR 13 - Akcija za klimu
Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica
Klimatske promene su proces koji se, pod ljudskim uticajem, dešava još od perioda industrijske revolucije, otkrića i upotrebe parne mašine. U proteklim decenijama globalno zagrevanje i promene klime uzimaju maha, pa je globalna temperatura danas oko 1,1 °С viša nego u predindustijskom periodu (obično se uzima period između 1850. i 1900. godine). Zbog svoje specifične geografske pozicije, regioni poput Balkanskog poluostrva i države poput Srbije dodatno su izloženi promenama klime, pa je porast prosečne temperature viši nego na globalnom nivou. Rast temperature i promene klime doprinele su da vremenski uslovi postanu nestabilniji i da duge sušne periode prekidaju iznenadne vremenske nepogode. Takvi uslovi značajno otežavaju život i svakodnevne aktivnosti velikog broja ljudi.
Klimatske promene kao globalna pretnja prvi put su prepoznate od strane donosioca odluka na Svetskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine. Na samitu je, među brojnim rezolucijama, usvojena je i Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (UNFCCC). UNFCCC je međunarodni ugovor čiji je cilj stabilizacija gasova staklene bašte na nivo koji bi sprečio negativne antropogene uticaje na klimatski sistem. Najvažniji dokument koji reguliše oblast klimatskih promena trenutno je Pariski sporazum iz 2015. godine. Pariski sporazum je zasnovan na dobrovoljnim nacionalnim doprinosima za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte. Iako postoje određeni pomaci, predviđa se da zagrevanje i dalje prelazi 2 stepena Celzijusa, zbog čega su potrebni daleko ambiciozniji planovi i ubrzane akcije za ublažavanje i adaptaciju na klimatske promene. Mora se uvećati pristup finansijama i podrška u jačanju kapaciteta, posebno za najmanje razvijene zemlje i male ostrvske države u razvoju, koje gotovo da nisu doprinele klimatskim promenama a bivaju najviše pogođene.
Kako bi se sprečilo dalje globalno zagrevanje i kako bismo se adaptirali na već nastale promene klime, definisan je cilj održivog razvoja 13. Cilj je formulisan radi preduzimanja hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.
COR 13 sadrži pet potciljeva koji prepoznaju brojne probleme u oblasti klimatske otpornosti i prilagođavanja, integrisanja mera vezanih za klimatske promene u važeće propise, kao i unapređenja obrazovanja i podizanja svesti o posledicama klimatskih promena. U svrhu praćenja dostizanja ovih potciljeva formulisano je ukupno osam indikatora.
Od pet potciljeva, u Republici Srbiji su primenjiva tri, a zvanična statistika zasad u potpunosti prati dostizanje samo jednog.2 Potcilj 13.a nije primenjiv za Srbiju jer ona još uvek nema obavezu, poput razvijenih zemalja, da učestvuje u prikupljanju 100 milijardi dolara godišnje iz svih izvora za finansijsku podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena. Potcilj 13.b nije primenjiv pošto se odnosi na najmanje razvijene zemlje i male ostrvske zemlje, u koje Srbija ne spada.